ОСНОВНИ ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1918. године у саставу југословенске државе, обухваћен је и простор БиХ. Границе овог простора често су се мијењале, па то поред различитих квалитета пописа онемогућује релевантно поређење података. На простору Босне и Херцеговине развитак становништва може се пратити од XV вијека (освајања од стране Отоманске империје 1463. године, а Херцеговина, 1482. године). Квалитет тих пописа је различит: од парцијалних, процјена, пројекција, до пописа савременом методологијом (од 1879. године).
Пописи становништва у појединим историјским раздобљима имали су различите циљеве. Први турски пописи имали су циљ да попишу мушко становништво (потенцијалне војнике), број кућа и обрадиве површине (могућност одређивања пореза).
Од првог аустроугарског пописа становништва Босне и Херцеговине 1879. године (само годину дана од окупације Босне и Херцеговине), почињу квалитетнији пописи, али по различитој методологији.
Осим пописа становништва (различитог квалитета), за његово проучавање велики значај имају и турски извори: годишњи календари, пореске и друге књиге, путописи, извјештаји конзуларних представништава, истраживача, научника, књиге умрлих и рођених. Од изузетног значаја су црквене књиге, православни и католички шематизми, административне књиге вјерских службеника. Прегледи пописа становништва могу се подијелити у четири периода: турски, 1463-1878. године, аустро-угарски, 1878-1918. године, Федеративна и социјалистичка Југославија, 1945-1991. године. Током ових периода биле су веома честе промјене граница, административно - територијалних подјела, методологије пописа (различитих циљева).
То умногоме онемогућује поређења и неке суптилније научне анализе, али се могу пратити неке карактеристике развитка становништва.
Такође, претходна дешавања оставла су озбиљне друштвено-економске, а посебно демографске посљедице, које ће се манифестовати у наредним деценијама демографског и општег развоја Босне и Херцеговине, Републике Српске а самим тим и општине Власеница. Само у Републици Српској тренутно живи око 420.000 избјеглица, што чини готово трећину њеног укупног броја становништва. Стање у општини Власеница је у неку руку чак алармантније у односу на укупно стање у БиХ и РС, наиме према процјенама и евиденицији општинске управе на територији општине Власеница налази се око 4.500 расељених лица и око 4.200 повратника. Структура и тачан број ових категорија становништва нису познати због њихове сталне флуктуације и миграције. Колико становника општина Власеница не може тачно да се каже, јер у Босни и херцеговини попис становништва није вршен од 1991. године. Осим тога ни поменути попис никад није званично верификован, нити су подаци потпуно обрађени и јавно објављени. Према неким процјенама (у недостатку званичних статистичких података), у БиХ 3. 832 .301, а у Српској је 2004. године живјело 1.471. 529 становника. Просјечна густина насељености од 58 становника по квадратном километру овај ентитет сврстава у ред ријетко насељених територијалних цјелина. Уз то, регионални размјештај становништва је веома неравномјеран ( на примјер, у Херцеговини живи просјечно 20, а у Посавини и Семберији 150 становника на квадратном километру), што представља додатни проблем за економски и културни развој БиХ и Републике Српске.
Неки од резултата пописа становништва из 1991. године
|
Власеница |
Милићи |
Нова Касаба |
Церска |
Дервента |
Горњи Залуковик |
Доњи Залуковик |
Цикоте |
Симићи |
Укупно |
Број становника |
12 765 |
7 889 |
1 890 |
4 649 |
2 069 |
579 |
1 694 |
1 680 |
565 |
33 780 |
Ако погледамо у историју, пописи становништва још у турском и аустроугарском периоду указују на значајне демографске потенцијале којима је располагала садашња општина Власеница. Демографски потенцијали били су изложени у квантитативном и квалитатитвном смислу и према разултатима пописа становништва између два свјетска рата, као и на основу шест пописа након Другог свјетског рата. Као што смо поменули, током ратних сукоба (1992-1995. године) дошло је до крупних демографских промјена на овом простору, што се директно одразило на промјене у броју и структури становништва. Према попису становништва из 1991. године општина Власеница је имала 33. 780 становника - Публиковани подаци РЗС.
Старосна структура становништва општине Власеница по попису из 1991. године
Они живе у следећим насељеним мјестима: Власеница, Топлик, Пискавице, Друм, Зебан-Кула, Градина, Доњи Залуковик, Неђељишта, Горњи Шадићи, Доњи Шадићи, Цикотска Ријека, Дурићи, Подцрквина, Јакшићи, Симићи, Драгасевац, Тишча, Грабовица, Мишари, Кљештани, Јевтићи, Горњи Залуковик, Миљанићи, Гобеље, Церска. Нажалост, због не провођења пописа становништва у БиХ подаци о старосној структури становништва за новији период не постоје, чак ни у форми процијењених података. Подаци (Подаци РЗС РС) о наталитету, морталитету и природном прираштају на 1000 ставновника за период 2001 – 2005. година показују сљедеће:
Природно кретање становништва општине Власеница (Може се сматрати да у односу на процјене броја становника у 2004. години није дошло до значајних промјена, мада постоје неповољни миграциони трендови ка већим урбаним центрима.)
|
Бр.становника |
Рођ. |
Умрли |
Пп |
Склопљени бракови |
разведени |
2001 |
20 032 |
89 |
87 |
2 |
73 |
13 |
2002 |
20 166 |
84 |
80 |
4 |
69 |
12 |
2003 |
20 301 |
93 |
97 |
-4 |
53 |
9 |
2004 |
20 437 |
86 |
99 |
-13 |
67 |
17 |
2005 |
- |
93 |
101 |
-8 |
- |
- |
У укупном броју становника Републике Српске, Власеница учествује са око 1,3% становништва, што је приказано на слици 6.
Поређење броја становника општине Власеница у укупном броју становника РС и БиХ.